put u nepoznato
jovana | 16 April, 2008 18:13
koliko smo hrabri?
koliko istrajni?
koliko odlučni?
bila sam u dilemi.
nije to svejedno.
odreći se dobro utabanih staza, poznetih puteva i prečica.
nije lako.
odreći se poznatih lica, poznatih glasova.
biti sam u mravinjaku.
makar na godinu, dve.
ja ne bih mogla.
previše je ovde uspomena,previše spona.
nisam dovoljno hrabra.
zavidim onima koji su to uspeli.
divim im se. njihovoj smelosti. njihovoj snazi.
ja ne bih mogla. ne bih smela. ne bih ostavila sve i otišla na put u nepoznato.
pa makar to bilo i na godinu, dve.
life is life |
Sledeći | 
Prethodni |
Komentari (8) | 
Trekbekovi (0)
Komentari
Re: put u nepoznato
krilaandjela | 17/04/2008, 04:57
Сви понекад одлазе, али се и враћају, ако не они, њихове речи и наша сећања. Ту сам нашао наду и храброст да некад и ја учиним корак у неком другом свету.
Овај свет у овом малом блогу је нешто у шта верујем дубоко. Лепо ми је и видим се у сваком од ових огледала која ме читају и ја читам њих...
Re: put u nepoznato
lilanina | 16/04/2008, 23:07
Ima raznih vrsta hrabrosti. Ponekad mi se cini da smo hrabri mi koji ostajemo u ovakvoj zemlji :)
Re: put u nepoznato
Pinokio | 16/04/2008, 22:22
Vala, ni ja!
Re: put u nepoznato
tuzna | 16/04/2008, 21:47
"koliko smo hrabri?
koliko istrajni?
koliko odlučni?"
A ja sam I DALJE neodlucna...
Mislim da smo i po ovom pitanju iste...:***
Re: put u nepoznato
sanjarenja56 | 16/04/2008, 20:42
Ko je rekao da je to lako i jednostavno? Samo ko se liši iluzija, uspeva u dalekom svetu. I koga ne muči mnogo nostalgija
Re: put u nepoznato
domacica | 16/04/2008, 18:22
i na poznatom i na nepoznatom putu ima krivina, tajnih mesta iz kojih vrebaju nevolje, samo što to lakše podnosimo kada dodje sa poznate strane.
a ostaviti sve možda i nije hrabrost nego samo jedina mogućnost. ili očaj.
Prijatno!
Re: put u nepoznato
vladica | 16/04/2008, 18:18
ja bejah otišao , na godinu ili dve i vratih se ... i evo me u mravinjaku duboko pod zemljom.
Ko sam ja?
nako je nekada rekao : 'čoveku treba malo da bi bio srećan'.
male stvari treba ceniti jer one čine našu svakodnevnicu. naš život. ja sam to naučila-i srećna sam jer znam da se radujem sitnicama.
volim ljude,i komunikaciju.volim da čujem tuđe stavove,kao i da predočim svoje.
studiram etnologiju i antropologiju.
verujem u ljubav.
Meni
Pretraži
Kalendar
| « | April 2008 | » | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Po | Ut | Sr | Če | Pe | Su | Ne |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | ||||
Re: put u nepoznato
jovana | 17/04/2008, 10:30
@vladica : vladice barem ovde nisi sam! ;)
@domacica : razmishljala sam i o tome...ali opet. mislim da bih nashla josh neku mogutjnost pored te...
@sanjarenja : nostalgija. to je mozda i najvetji problem. poznajem ljude koji su tako otishli, pa se vratili osusheni, i nikakvi. a posle nedelju dana ovde-procvetali! nostalgija chuda uchini od choveka...
@tuzna : sve znash! :*
@pinokio: :))) kazem ja...
@lilanina: ponekad se i meni tako chini!
@krilaandjela : nikad ne znam shta da ti kazem posle tako lepih rechi...